Зрели господин, у агонијама старења, жуди за младалачким сапутником да подели своје телесне жеље.Утеху налази у својој унуци, европској лепотици која се препушта напретку свог деде.Док се наслања на седиште, млада лисица га узјаши, њен витки оквир клизи преко његове старе мушкости.Поглед на његову унуку, визију чисте лепоте, јаше га је доказ његове мушкости. Он се наизменично задовољава њоме рукама и својим пулсирајућим чланом, сваким његовим додиром шаље таласе екстазе који продиру кроз њу.Ово није само о физичком чину; ради се о вези, сировој, исконској енергији која превазилази старост и искуство.Ради се о старом човеку који проналази задовољство у рукама младе, европске лепоте, сведочанство безвременске привлачности жеље.
