Сцена почиње групом задивљујућих девојака које шетају улицама футуристичког града, са погледом упереним у високог, тамнокосог мушкарца. Девојке су обучене у елегантну одећу, са уским кожним панталонама и високим потпетицама које наглашавају њихове облине. Човек је у међувремену обучен у елегантно одело које грли његову мишићаву грађу. Девојке делују очаране његовим присуством и прате га док хода улицом, а њихове очи не напуштају. Док ходају, камера им зумира на лица, откривајући њихове симпатичне осмехе и невин изглед. Али како се приближавају човеку, њихови изрази се мењају, а они постају заводљивији и луднији. Почињу да флертују са њим, а он изгледа да узвраћа њихов напредак. Сцена је визуелни роман изопачености и завођења, а јасно је да се ове девојке не плаше да истраже своје најлуђе фантазије.
